Dan 10 PETRONELL-CARNUNTUM ==>>>BRATISLAVA

DAN 10
06.07.2018.

PETRONELL-CARNUNTUM ==>>>BRATISLAVA

Danasnja kilomeraza  - 48 km               

Ukupna kilometraza  -  502 km

 Kisa je celu noc tiho tabanala. Jutro je donelo sunce i osmehe iza kojih se krije tuga. Kraj nase male avanture se blizi. Bratislava je tu odmah iza brega.
Putovali smo sporo, upijajci zadnji dan ove price. Ali, kako svaki dan nosi nesto novo, tako je i sa  ovim. Doneo je Bratislavu.

Znaci pored puta kazu da je nema

Veliki grad, sa jos vecim nasledjem starih vremena. Biciklisti ovde kao da nisu pozeljni. Obelzenih biciklistickih staza skoro da nema i ono malo je u jako losem stanju. 10 km kroz grad, koliko je bilo potrebno da stignemo do nasih prijatelja, trajalo je 2h. Izbor voznje se sveo na ili vozi po trotoaru, gde ga ima, ili po sirokim i velikim putevima, koji neodoljivo podsecaju na Novi Beograd samo bez trotoara i bilo kakvih staza. Pitanje se samo nametnulo. Kako se ovde ljudi krecu ulicom i gde? To pitanje nije naslo odgovor u danasnjoj poseti. Drugo pitanje. Da li ovde postoje ljudi kojima bicikla sluzi za zavrsavanje svakodnevnih obaveza? Odgovor- da. Bicikla se vozi i direktni je ucesnik u gradskom saobracaju. Tako je cest prizor ljudi na biciklama u punoj ratnoj opremi. Oni se trkaju sa autobusom, guraju pored automobila na raskrsnicama i sve ostalo sto takva voznja donosi sa sobom.

 Nasa voznja se svela na guranje bicikla trotoarom gde su postojali uslovi i kratkih voznji gde je bas moralo. Tako se jedna od kratkih voznji zavrsila prolaskom moje prednje gume preko svezeg parceta asfalta i naravno neizbeznim topljenjem gume i stapanjem iste sa sitnim kamenom. Sreca, guma je i to izdrzala i nastavila da se kotrlja. Zamisli samo scenu u kojoj na sred magistralnog puta ili bulevara u velikom gradu, skidas sve sa bicikle pa zatim skidas tocak i zapocinjes proces lepljenja i menjanja gume. Sledecih 30 minuta najmanje, si glavna atrakcija u okolini, zasigurno. Grad koji neodoljivo podseca na Novi Beograd, nam je pruzio ista ta zadovoljstva u putu ka zeleznickoj stanici kasnije tog dana.

Mesavinu tuge i srece danasnjeg dana ipak nije uspeo da zaustavi, a i moja guma je resila da stegne zube i izgura do kraja. Njoj posebno hvala.

Brz ulazak u voz, parkiranje bicikli, zauzimanje mesta za sedenje i mi se nadjosmo na putu za Bec. Trebalo nam je skoro dva dana da stignemo od Beca do Bratislave, a voz ce sve to ponistiti za 55 minuta. Sada nam samo ostaje da gledamo kroz prozor sve one predele kojima smo juce i danas vozili, i polako sredjujemo utiske. Da li je ovo tesko? Da li smo umorni? Nije i nismo. Da li bi opet? Bismo.

Sto nas gledate tako ljuto? Voz je samo privremena stvar

Gledamo kroz prozor voza i polako ali sigurno kujemo nove planove. Mora biti jos. Jednostavno receno: "Bilo nam je divno i od srca smo uzivali. Hocemo opet."

Dok pisem ove reci, voz polako koci i staje. Iz zvucnika dopire glas masinovodje: "Dragi putnici, lokomotiva se pokvarila moracemo sacekati novu koja ce nas odvuci u stanicu". "Eto" pomislih. "Ukrascemo jos malo vremena i dodati ga ovom nasem putu."

Galerije slika 10-tog dana pedaliranja nema, jer nismo skoro nista slikali, samo smo uzivali u voznji.