Dan 6 SCHÖNBÜHEL AN DER DONAU ==>>> ROSSATZBACH

DAN 6
02.07.2018.

SCHÖNBÜHEL AN DER DONAU ==>>> ROSSATZBACH

Danasnja kilomeraza  - 56km               

Ukupna kilometraza  -  293km

6 i 50 ujutru. Sedim pijem kafu ispred nase kamperske postavke. Hladna su jutra pored Dunava, boga mi.
Prica opet isto pocinje, samo sto ima mali zaokret. Na ovo hladna jutra pored Dunava dodajem i nocas je bilo djavolski hladno pored Dunava.

Komsija svratio na kafu,na brzinu,zuri

I tako sedim pijem kafu i razmisljam: "Da vidim, nocas sam oko 3 h ustao i obukao jos jednu podkosulju preko. Zatim sam nasao komp za biciklu i baterijsku lampu, bese to potraga u mrklom mraku, naravno da sam nasao prvo komp za biciklu, pa tek kad sam prevrno sve po satoru i dobio dva lakta od saputnika, koji pokusava da spava nasao sam i nju". Sta kaze komp, koja je ternutna temperatura? 5 stepeni? Ja ovo dobro vidim? Cekaj, protrljam oci, lampu direktno u komp. "Ma da bre, 5 stepeni". Aha, to znaci, nije se samo vreca otvorila pa hladan vazduh ulazi, kao kad napravis promaju u kuci."Lampica se pali. Kaca, Kaca, prodrmah je  ja :"Jel tebi hladno?" Polupospani odgovor:" Jel ti nisi primetio kada sam se ja obrtala po satoru oblaceci jos jednu podkosulju i stavljajuci cebe preko vrece". Ja kratko i jasno:" Jok". "A pad dobro, al si znao da dobacujes lakse malo ovde ljudi spavaju". Sta da kazem, vidim ja da je vreme da ucutim, okrenem se na drugu stranu i izgledam kao da se nista ne desava jer em sto je hladno bicu i najeban u tri ujutru. I tako pijem kafu i sa saputnikom kovem novi plan. Bolji, opakiji, onaj stvarno nezgodan, uf po obicaju to ima da kosta.

Da skratim 30 minutni razgovor i dam resenje i odgovor, nasim mamama i tatama voljenim, a zabrinutim. Nismo se smrzli i nista nam ne fali, dodatna potkosulja je resila problem, spavali smo ko bebe, do jutra. :) A resenje? Kupicemo nove vrece u gradu, ove spakovati na postu sa adresom dospeca u Bec, kod prijatelja.

Sedaj i idi nadji, sta se razmisljas

Potraga za istim u kratkim crtama. Prva prodavnica:"Dobar dan, imate li vrece za spavanje do -5?"
Odgovor: "Jok, samo ove za leto do 8 stepeni." "Hvala, takve imamo i mi". I tako, 3 prodavnice dok ne nadjohsmo odogvarajuce. Problem, resen!

Mesto slike novih vreca, slika testa kocnica

Ostatak dana je bio predivan. Put nas je proveo valovitim delom pored Dunava. Krajem koji se bavi vinarstvom i kajsijama. Svuda oko nas su cokoti vinove loze i drvece kajsija, ali bukvalno. Sela se kotrljaju pod nasim tockovima na po 5 km. Na svakom brezuljku po jedno. Naprosto ne znamo koje je od koga, lepse i sredjenije. Sunce sija temepratura 24 stepeni, idealno za voznju. Sva sela do jednog su zadrzala stari duh. Kaldrma je bukvalno svuda, stare kuce okrecene, ofarbane u svakoj neko zivi i na svakoj drugoj grb porodice visi. Isto vazi i za vina, svaka kuca svoje vino nudi na probu i prodaju. Turisti svuda samo mile. Stvorio se u nama osecaj kao da smo u nekim malim morskim gradovim.
Punog srca i osmeha odpedalirasmo silne bregove i uspone. Te kajsije idu dotle da u ponudama restorana skoro da nema jela koje nije sa njima. Znaci, probajte nase svinjske kremenadle prelivene sveze cedjenim nektarom od kajsija ili smisli nesto drugo al, kajsije moram da imam i tacka. Nase odrediste Krems se blizi.

Imate li vi neko drugo voce mozda?

O Kremsu, bas niko od nas nema da kaze nista posebno, grad ko grad sa jako bezveznim kampom. To jest, pre bi to bilo ogradjena livada zicom, otvorena, pored Dunava bez trunke hladovine. Ok, promena plana, kako sada da ne kampujemo kad smo silno vreme i trud ulozili da nadjemo bolje vrece. Raspitaj se pitaj ljude i  drage nam kolege u prolazu. Posle par pokusaja saznajemo za kamp 5 km u rikvec kod sela Rossatzbach sa druge strane reke. Hopa na konje pa rikverc. 

Kamp nam se toliko dopao da cemo dva dana ovde ostati. Razlozi? Za pocetak jedan, ali dovoljan. Ima plazu! 

Nije samo plaza, nego i selo

Dva danasnja susreta su nesto sto cemo defintivno pamtiti.
Prvi se odigrao na samom ulasku u ove divne predele. Pored puta stoji jedan deka i za svojom malom tezgom prodaje sveze ubrane kajsije. Nista cudno reklo bi se. Ali njegova plava radnicka uniforma, koja je besprekorno cista i kao da je sad ispod prese izasla naprosto svetli. Kajsije su morale pasti! Kao i sacica prijateljskog razgovora o vremenu, gde idemo, kako cemo i koliko dugo putujemo. Toliko se trudio da razgovara sa nama, dok smo mi smisljali gde da smestimo kilo kajsija, da smo 15 minuta proveli pricajuci.

Ziv i zdrav da si cica jos 100 ljeta

Drugi. Pri dolasku u kamp i parkiranju bicikli, za oko nam je pao jedan interesantan bicikl. Ne zato sto je lep ili nesto poseban. Nego sto je vidno star, dugo koriscen i natovaren opermom koja je izbledela kao i on od koriscenja. U tom trenutku iz prijemne kucice izlazi devojka od nekih 35-40 godina vidno preplanula sa velikim osmehom. Podize ruku i na nemacko nas pozdravi, zatim vrlo nesigurno skliznu u novu recenicu koja pocinje na nemackim jezikom a zavrsava se engleskim.
Sta rece ova bog te? Dok mozak svari sta je cuo. Sekundi prolaze. Aha, ona nas pita gde putujemo? 
Sledi odogovor"Engleski?, Nemacki?" "Engleski bi bilo bolje, Nemacki sam savladala tek par reci". I tako i bi. Prvi svetski biciklo turista koga smo imali prilike da upoznamo i to jos na radnom mestu. Kakva cast. Putuje vec godinu dana iz daleke nam Azije, vraca se za Englesku. Kako se krasno ispricasmo. Toliko krasno, da ni imena nismo razmenili, ali sta ces u 20 minuta price nestigosmo. Bilo je mnogo toga za cuti, a ona je bila i vise nego draga da nam ponesto o tom putu i isprica. Naravno, prosla je kroz Srbiju i jako joj se dopala nasa gostoprimljvost. No, to znamo, pricaj ti nama ovo sto ne znamo ovo o pogledu na svet sa bicikle.
Verovatno je nikad vise necemo videti, niti ce ona ovo procitati, ali srecan ti put ka kuci jos jednom.

Kad bi i ona mogla da prica

Sutra se kupamo i odmaramo, a nocas u jos toplijim vrecama spavamo. Malo je kilometara ostalo treba ih utorsiti pametno.

Galerija slika 6 dan pedaliranja
Slike 6 dan