Dan 7 - Camp Rossatz

DAN7
03.07.2018.

Kamp Rossatz

Danasnja kilomeraza  - 0km               

Ukupna kilometraza  -  293km


Jutro je donelo jos lepse vreme. A budjenje sa saznanjem da danas nema zurbe, je dovelo do toga da se do citavih 8 h ujutru razvlacimo u vrecama, zatim dugih pregovora ko ce ustati da skuva kafu i na kraju proveri da li je uopste pozeljno izlaziti napolje. Da da, u onim novim i jos toplijim. Sta da radim, imao sam potrebu da opet naglasim ovo za vrece jednostavno su dogadjaj noci.

Hvala, mi smo nasli vrece

Kafa.Ovog jutra zacinjena razgovorom za stolom sa nasim prvim komsijama. Porodicom sa dve devojcice, koja putuje svake godine dunavskom rutom poslednjih 7 godina. Naseg li odusevljenja! Veseli Nemac, otvara pricu svojim putovanjem izmedju Zagreba i Beograda kroz Bosnu. Pravi trenutak da saznamo sta jedan prosecan Nemac misli o svima nama dole na Balkanu. Odgovor preveden na srpski, bez nemogucnosti da prenesem osmeh. "Krenuli smo iz Zagreba, ljudi ljubazni, hrana super, samo mnogo kucica na lancima koji laju i svuda ih ima. Ulazimo u Bosnu, ljudi, hrana, sve perfekt ali mnogo bregova, kucici nas opet laju ali je problem sto nisu na lancima, sto nas napadaju i hoce da ugrizu. Po prelasku u Srbiju, hrana odlicana, ljudi isto ljubazni, opet mnogo kucica samo sto ovi vas nit laju, nit napadaju, samo blenu u nas radosno. Od svih gradova Beograd mi se najvise dopao, ne znam sto ali mogao bih da kazem da mi je to jedan od najlepsih gradova u Evropi, ali ovo sto vam uradise sada, na Svetskom prventstvu stvarno nije uredu. Razumem ja sve i politiku, interese, probleme koje ste imali i rat, mnogo vremena je proslo, treba to pustiti, a u sport pogotovo to ne treba mesati." Eto, prenesoh misljenja jednog prosecnog Nemca pa ih ostavljam svima na uvid, da o njima sude. Ostatak razgovora se bavio temama gde ici biciklom, koji sator koristiti i zasto, da li ima razlika izmedju ovih torbi i onih, kako nas sluze bicikle itd.
Kafa. Prijatno jutro i vrlo poucno za nas.

Tu se znanje gradi

Vodjeni recenicom :"Vozimo, pa dokle stignemo u toku jednog dana", nabasali smo na interesantno istorijsko mesto, selo Dürnstein. Ono sto je privuklo nasu paznju jeste vrlo cesta pojava spomnika i simbola krstasa i vitezova u ovom kraju. A uspostavilo se da je kralj Engleske Ricard I iliti Ricard lavlje srce, kako je poznatiji, bio ovde zarobljen i zatvoren u zamku na vrhu litice iznad sela, od strane Kralja Leopolda V-og, zbog sumnje da je bacio sa litice njegovog rodjaka. Tek kada je doslo do intervencije Pape, biva predat Henriju VI-om i vracen u Englesku. A, za to da se dogodi, bilo je potrebno 3 godine. Jos interesantnije je da je zamak na vrhu, unisten u osvajanjima od strane svedske imperije u 17-tom veku. Nisam imao pojma, da se svedska imperija prostirala do ovih delova Evrope. Po zavrsetku tih ratova, selo biva ponovno izgradjeno u baroknom stilu od strane najboljih arhitekata tog vremena, sem zamka na vrhu gde je Ricard bio zarobljen. Tako je ostalo do danasnjeg dana. Mesto je prepuno istorije i duha tog vremena. Sto je jos interesantnije u njemu zivi puno poljoprivrednika, pa je prizor coveka na malom traktoru sa prikolicom uobicajena pojava koja izaziva cudjenje turista. Na kraju ove male lekcije iz istorije, ovaj kraj Austrije je i najpoznatiji po vinima. Eh, kako smo ih samo degustirali i u njima uzivali. Belo vino koje je najrasprostranjenije ovde, potice od sorte Rizling. Kako nemam mnogo iskustava sa vrstama grozdja i vina, izneo bih predpostavku da u mom kraju Srbije, Rizling je cesto pominjana sorta i ime koje se nalazilo na nalepnicama belog vina. Zadatak. Moracu nekako to da utvrdim. Lepote ovog kraja, kao i mesta koje smo obisli, recima ne mogu bas da opisem. Ostaje da se nadam da ce slike bar delimicno to docarati.

Ne treba mu straza samo da sidje do grada odustace od begstva

Sto se Kace i mene tice danas smo naisli na najveci izazov ovog putovanja. Popeti se na vrh litice do srusenog zamka. Putovanje je bilo epsko i dugo. Kasnije smo tek utvrdili da postoji i tabla sa laksim putem koju smo uredno ignorisali. Naravno.

Sve pise za pismene

Gledam kamp i cudim se. Nigde ne mirise hrana, tek po neko nesto sprema. Tako za rucak, tako za veceru. Hm, ovde nesto nije uredu. Restoran prijemnog odeljenja ima tek 7 stolova. Gde ovaj narod jede, boga mu poljubim. A, onda komsija u popodnevnom razgovoru otkriva tajnu. "Jeste li bili do Heurige-na? Sledi odogovor:"Heurigen-sta?" "Pa vi ne znate, normalno novi ste u ovim krajevima, to je mesto gde moze da se jede jeftino, sluze samo domacu suvu hranu." Nastaje momenat zbunjenosti i pali se lampica. "Aha, pa zato nigde ne mirise klopa i ostalo. Je li a gde je to?" Posle kracih uputa i objasnjenja, kratkog pakovanja odlazimo na zadatu lokaciju. Sta zaticemo? Kucu sa velikim dvoristem, iza u dvoristu puno drvenih stolova, svi puni i konobare koji trce tamo ovamo. "Dobar dan, ima li mesta za sesti?" Ljubazni konobar odogovara: "Ima, ima sada cemo da sredimo." Smesta nas za drveni sto, daje nam meni i odlazi. Krece ostro posmatranje sredine u kojoj smo se nasli nekako cini nam se na brzinu. Sta je ovo, konobari trce ko na svadbi, svi nesto veseli, raspasani, od svuda stizu samo neki bokali vina, case na sve strane sevaju, samo pevaljka fali i vasarska kafana original. Sledi analiza i prevod imena objekta na srpski jezik. Prvo google translate sta on kaze za rec. Kaze, na mom telefonu da znaci kmet. Hm, ne moze biti. Kaca sta kaze tvoj telefon? Njen telefon kaze godisnje. Nemoze ni to biti. Onda sledi analiza drugih reci sa meni-ja. Konacno dolazimo do nekog kompromisa. To bi bilo seoska kuhinja, vinarija ili neka vrsta seoske kafane sa iskljucivo domacom hranom. Ovo ima logike. Pa da, samo pogledas radno vreme koje je od 16h pa do zatvaranja, vec polupijane raspojasane goste i konobare koji su sa svima na ti, rukuju se, grle sa gostima itd.
Hrana koju sluze je sve vrste dimljenog, susenog i kako god zamislis mesa, kod nas bi to bilo meze najbolje receno. Isto vazi za sira. Vino je domace, njihovo. Sa tom kombinacijom i cenama koje su neverovatno niske provod je zagarantovan, a klopa preukusna. Jos jednom hvala komsija za informacije.

Atmosfera se zahuhtva sad ce i pevaljka

U kratkim rezovima. Nasi razgovori su nas doveli do zakljucka da zelimo nekako da produzimo ovo putovanje, pa u tu svrhu smo se bacili na prebrojavanje dana i kilometara. Iz toga se izrodilo da imamo vise dana nego kilometara, pa i jedna velika odluka. Jasemo za Bratislavu! Bec ce morati da saceka. A da i Mile, ako citas ovo 6 -og ladi pivo i spremaj gulas bicemo gladni! 





Galerija slika 7 dan mirovanja
Slike 7 dan