Dan 5 GREIN ==>>> SCHÖNBÜHEL AN DER DONAU

DAN 5
01.07.2018.

 GREIN ==>>> SCHÖNBÜHEL AN DER DONAU

Danasnja kilomeraza  - 54km               

Ukupna kilometraza  -  237km

6 i 50 ujutru. Sedim pijem kafu ispred nase kamperske postavke. Hladna su jutra pored Dunava, boga mi. Ali to ne menja situaciju, da smo prespavali nasu prvu noc u satoru i nismo se smrzli, bube nas nisu pojele, niti vanzemaljci odneli. 1:0 za nas. Cinjenica da ovo pisem iz satora znaci, da ce do sutra ujutru biti i 2:0 za nas u gostima. Kako je prosla noc? Manje vise klasicno, par puta sam ustajao da stanem na rep bubama koje su vozile Ferari kroz sator, komsije pored nas su slusale neku tuc tuc muziku, pile pivo i razglabale o zivotu nekim meni nepoznatim jezikom.

Tu su negde mangupi

Jutro i nase pakovanje za ponovni put je stvorilo citavu malu zavrzlamu koja se obmotala oko nas zabavljajuci se pritom. Pa tako se moglo cuti: "Je li, jel ovo ide u ovu torbu?" naravno i odgovor: "Odakle ja znam, vidis da je sator naprasno postao veci i ne zeli da udje nazad u svoju futrolu".
  I tako dobrih 45 minuta, dok se sve opet nije smanjilo i resilo da se vrati sto samo sto s nasom pomocu na svoje mesto.
Pritom, naveci deo konverzacije se svodio na to da smo i jedno i drugo sanjali hranu. Kaca kobasice na rostilju, a ja rebarca na istom. Nazalost dorucak iz torbe je nudio samo prepecenog hleba, nesto pekmeza i meda. To moramo ispraviti!

Hm, rebarca,a jel moze jos nesto uz to?

Dovidjenja kampu nas, srce nas je odvelo za kobasicama i rebarcima. Potraga je trajala 30 km uz konstantno duvanje frontalnog vetra, sto nimalo nije olaksalo nasu potragu. A onda u Ybbs-su tik pored muzeja bicikli, prava austrijska gostionica iz koje mirise bas ono o cemu sanjahsmo. Brza razmena pogleda i snovi se ostvarise. Mmmmmm njam njam!

Cudite se prvoj bicikli, dok mi samo rucamo

Biciklisticki muzej, kakva retkost. Nije veliki ali izaziva odusevljenje. Videti slike pojedinih starih bicikala i videti ih svojim ocima je nesto posebno.

Joj sto se popeh. Kako cu da sidjem

Ono sto je definitvno obelezilo danasnji dan je frontalni vetar, koji je resio da nasih danasnjih 50 kilometara peretvori u 150, ni kobasice i ni rebarca nisu izvukla situaciju.

Melk je bio nase oderediste, ali po dospevanju tamo ustanovili smo da se kamp nalazi nasred setalista i da je to jedna livada bez hladovine sto je uslovilo potragu za novim mestom za kampovanje.
Ha, da li se primecuje kako kamovanje vise nije bauk nego pozeljno resenje. Znaci, jos jedna lekcija iz biciklo-turizma uspesno savladana.

Tu levo, pored zbuna mesto "Ma bog da te vidi"

Kamp koji smo nasli je jedno fantasticno mesto pored Dunava u vlasnistvu bracnog para koji tu radi. Da pojasnimo to je ustvari veliko seosko imanje pored Dunava sa velikom kucom i dvoristem iza koje gleda na Dunav. Kamp je dobitnik silnih nagrada za uredjenost i ostalo. U njihovom restoranu se sluzi sok domace prizvodnje koji se flasira, a i sve ostalo je neverovatnog ukusa i mirisa.

Jel neko pomenuo kolace mozda?

 Kakva kamperska oaza. Da ne zaboravim kamp je lociran ispod brega, na kome se nalazi zamak sto mu daje jos misticniju notu. Joj, mogu li ja ovde da ostanem.

Tako blizu, a tako daleko

Pred pocetak pisanja ovog teksta smo shvatili da su skoro dve trecine ovog puta gotove, a mi smo tek sad poceli punim srcem da uzivamo. Mozda, ali mozda, uhvatimo jos koji dan pod otvorenim nebom okrecuci pedle.

:(

Mali problem je iskocio pred nas. Ponestaje nam struje i rezervnih baterija, sto ono kazu: "A na kilo nema da se kupi"  No, to je problem za sutra ujutru. Sada uzivancija i opustanje na ovom prelepom mestu.

Galerija slika 5 dan pedaliranja
Slike 5 dan